Profesionalni vojnik u Vojsci Srbije - sve što treba da znate pre nego što se prijavite

Zainteresovanost za zanimanje profesionalnog vojnika u poslednjih nekoliko godina beleži konstantan rast. U vremenu nesigurnog tržišta rada, redovna plata, beneficirani radni staž, plaćen godišnji odmor i mogućnost napredovanja čine ovaj poziv izuzetno privlačnim. Iako se u javnosti često vodi polemika o tome da li je vojska mesto za žene, svedoci smo da sve veći broj devojaka i žena uspešno prolazi kroz selekciju i obavlja svoje dužnosti ravnopravno sa muškim kolegama. Ako razmišljate o prijavi na konkurs za Vojsku Srbije, bilo da se radi o dobrovoljnom služenju vojnog roka ili zaposlenju kao profesionalni vojnik po ugovoru, ovaj tekst će vam pružiti detaljan uvid u svaku fazu procesa - od prikupljanja dokumentacije, preko lekarskog pregleda, fizičke provere i razgovora sa psihologom, pa sve do obuke i svakodnevnog života u kasarni.

Prvi korak - konkurs i prijava

Da biste uopšte ušli u proceduru, neophodno je da pratite zvanične konkurse koje raspisuje Ministarstvo odbrane. Informacije o otvorenim pozivima možete pronaći na zvaničnom sajtu Vojske Srbije, kao i na portalu posvećenom profesionalnom razvoju u sektoru odbrane. Konkursi se po pravilu raspisuju nekoliko puta godišnje, a za pojedina radna mesta konkurencija ume da bude veoma velika - u nekim slučajevima se prijavi i pet puta više kandidata nego što ima slobodnih pozicija, naročito na jugu zemlje.

Kada se konkurs objavi, potrebno je da preuzmete prijavni obrazac. Iako informacije na sajtu kažu da se obrasci mogu preuzeti u svakoj vojnoj ustanovi, u praksi je najjednostavnije otići direktno u kasarnu u kojoj želite da radite. Tamo će vam dati ne samo konkursnu dokumentaciju, već i dodatne papire koje je neophodno popuniti, uključujući i detaljne podatke o članovima porodice. Od dokumenata će vam svakako trebati: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje da niste osuđivani (koje se vadi u sudu), overene fotokopije ličnih dokumenata, kao i dokaz o stručnoj spremi. Savet je da dokumentaciju pripremite unapred, čim vidite prethodni konkurs, jer prikupljanje svih potvrda može potrajati i iziskuje dodatne troškove.

Lekarski pregled - šta se sve proverava

Nakon što predate dokumentaciju i prođete administrativnu proveru, sledi jedan od najvažnijih koraka - lekarski pregled. Zdravstveni pregled za profesionalne vojnike je detaljniji od onog za dobrovoljno služenje, ali u oba slučaja podrazumeva sveobuhvatnu procenu zdravstvenog stanja. Pregled se obično obavlja na Vojnomedicinskoj akademiji ili u ovlašćenim vojnim zdravstvenim ustanovama i traje jedan do dva dana.

Tokom prvog dana radi se psihološka procena (često nazvana i „hedonika“), a ukoliko tu fazu prođete, drugog dana sledi detaljan somatski pregled. Proverava se kompletan vid i sluh, vrši se pregled srca i pluća, meri se pritisak, uzimaju se krv i mokraća za laboratorijske analize. Obavezan je i pregled kod ginekologa - obično ultrazvučni pregled. Tu su još i dermatolog, hirurg, neuropsihijatar, kao i pregled kod doktora opšte prakse koji sumira celokupno stanje. Pitanja o eventualnim prelomima, operacijama i hroničnim bolestima su standardni deo razgovora.

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na dioptriju. Manja oštećenja vida (dioptrija do oko 0.5 ili 1, u zavisnosti od procene komisije) najčešće ne predstavljaju prepreku, dok veće dioptrije, poput 7, gotovo sigurno vode do ocene „ograničeno sposoban“ ili „nesposoban“. Važno je napomenuti da se i manji zdravstveni problemi, poput bakterija u mokraći usled prehlade, mogu pojaviti - u tom slučaju se pregled ponavlja, ali to ne znači automatsko odbijanje.

Provera fizičke spremnosti - norme i saveti

Provera fizičke spremnosti je često najstresniji deo selekcije, posebno za kandidate koji nisu aktivni sportisti. Standardi za žene i muškarce se razlikuju, a ono što se najčešće traži su:

• Sklekovi: 15 ponavljanja u roku od 2 minuta, s tim što se spuštanje vrši skoro do poda, a ruke se u gornjoj poziciji potpuno ispravljaju.
• Trbušnjaci: 40 ponavljanja, najčešće u vremenskom ograničenju od oko 5 minuta.
• Trčanje: 1900 do 2400 metara za 12 minuta, u zavisnosti od konkretnog konkursa i jedinice.
• Zgibovi: 3 ponavljanja iz visa, pri čemu za ovu vežbu obično nema strogog vremenskog ograničenja.

Pojedini konkursi uključuju i skok u dalj iz mesta i sprint na 60 metara. Rezultati se boduju, a konačna ocena se dobija sabiranjem poena iz svih disciplina. Minimalna ocena za prolaz je obično 2, ali što ste bolje plasirani na rang listi, veće su vam šanse da budete primljeni, jer se i fizička spremnost vrednuje zajedno sa stručnom spremom i rezultatima psihološkog testa.

Iako deluje zastrašujuće, iskustva pokazuju da devojke koje se makar rekreativno bave sportom mogu da postignu tražene norme. Čak i one koje nisu profesionalne sportistkinje, uz mesec-dva pripreme u teretani ili kod kuće, uspevaju da izađu na kraj sa zahtevima. Ključ je u redovnom vežbanju sklekova i trbušnjaka, kao i u postepenom povećavanju distance prilikom trčanja.

Psihološki test i razgovor sa psihologom

Psihološka procena, poznata kao hedonika, sastoji se iz dva glavna dela. Prvi deo čine testovi inteligencije i testovi ličnosti. Na testovima ličnosti često se pojavljuju pitanja koja se ponavljaju, samo su drugačije formulisana - cilj je da se proveri doslednost vaših odgovora. Drugi deo je razgovor sa psihologom, koji procenjuje vašu motivaciju, emocionalnu stabilnost, stav prema autoritetu, spremnost na timski rad i toleranciju na stres.

Da biste prošli ovu fazu, potrebno je da pokažete smirenost, odlučnost i jasnu motivaciju. Gledanje u oči, otvoren stav i iskreni odgovori su važniji od pokušaja da date „savršene“ odgovore. Psiholog će želeti da vidi da li ste realno sagledali sve aspekte vojničkog poziva - fizičke napore, odricanja, strogu hijerarhiju, potencijalnu odvojenost od porodice - i da li ste uprkos svemu spremni da istrajete. Zabeleženi su slučajevi da kandidatkinje padnu upravo na razgovoru, iako su testove odradile iznad proseka, jer nisu uspele da ubede psihologa da su spremne za sve izazove koje posao nosi.

Obuka - od civila do vojnika

Kada uspešno prođete sve provere i nađete se na rang listi, sledi poziv na obuku. Za one koji su se prijavili za dobrovoljno služenje vojnog roka, obuka traje tri meseca i podeljena je u dva dela. Prvih mesec i po dana provodi se u centrima za obuku - Sombor, Valjevo ili Leskovac, u zavisnosti od toga iz kojeg dela Srbije dolazite. Ovaj period podrazumeva osnovnu pešadijsku obuku: rukovanje automatskom puškom, rasklapanje i sklapanje oružja, kretanje u borbi, puzanje, kopanje rovova, bacanje bombe, korišćenje zaštitne maske i odela, orijentisanje na terenu, čuvanje straže.

Nakon toga sledi prekomanda i specijalizacija za konkretan VES (vojno-evidencijsku specijalnost). Specijalizacija se obavlja u drugim kasarnama - na primer, pešadija u Požarevcu, protiv-vazdušna odbrana u Batajnici. Tu se obučavate isključivo za svoje radno mesto: poslužilac na mitraljezu, snajperista, izviđač, strelac i slično. Dan u kasarni je strogo struktuiran: buđenje u 6 sati, jutarnje razgibavanje, doručak, podizanje zastave, obuka do 14 časova, ručak, radovi i čišćenje kruga kasarne, a u 22 sata je povečerje i spavanje. Vikendom je buđenje u 7, nema obuke, ali se obavljaju razni radni zadaci.

Za one koji su primljeni direktno kao profesionalni vojnici po ugovoru, procedura je nešto drugačija. Žene, za razliku od muškaraca, ne moraju imati prethodno odslužen vojni rok. Ukoliko ga nemaju, prvo prolaze mesec i po dana osnovne pešadijske obuke, polažu zakletvu, a zatim idu na obuku za konkretno radno mesto. Ugovor se danas potpisuje na šest meseci probnog rada, a zatim, ukoliko se obe strane slažu, na period od tri godine, sa mogućnošću produženja.

Život u kasarni - šta poneti i kako se pripremiti

Prvih dvadesetak dana do zakletve ne izlazi se iz kasarne, tako da je važno da ponesete sve što vam je potrebno. Od pribora za ličnu higijenu obavezno ponesite mali češalj i ogledalce (koji staju u džep), vlažne maramice, konac i iglu (koji se uvek nose u džepu od košulje). Što se tiče garderobe, civilnu odeću skoro da vam neće ni trebati - prvog dana dolazite u onom što nosite, a posle ste u uniformi. Pidžama nije potrebna jer dobijate vojnu spavaćicu. Veš mašina nema, pranje se obavlja ručno, pa je preporuka da ponesete što više pamučnih čarapa i donjeg veša, kao i prašak za pranje.

Šminkanje je dozvoljeno, ali diskretno - maskara i puder su sasvim u redu. Fen za kosu će vam biti od velike koristi. Ponesite i tečni lak za cipele jer će vam čizme morati da se sijaju dvadeset četiri sata dnevno, a tečni preparat znatno olakšava održavanje. Mobilni telefoni su dozvoljeni, ali je fotografisanje i objavljivanje slika na društvenim mrežama strogo zabranjeno, iako se u praksi ovo pravilo ne primenjuje uvek sa punom rigoroznošću. Hrana u kasarnu sme da se unese samo u fabricki zatvorenoj ambalaži - čokoladice i sokovi su dozvoljeni, ali domaći kolači, meso i alkohol nisu.

Žene u vojsci - predrasude i realnost

Jedna od najčešćih tema razgovora, i među kandidatima i u javnosti, jeste pitanje da li je vojska ženski posao. Zagovornici stava da nije najčešće navode argumente o fizičkoj zahtevnosti, strogim pravilima, potencijalnoj borbenoj ulozi i specifičnim uslovima na terenu - višednevno logorovanje bez mogućnosti kupanja, nošenje opreme teške i do 50 kilograma, spavanje na mokroj zemlji. S druge strane, brojne žene koje su prošle obuku svedoče da su se pokazale kao izuzetno odgovorni i izdržljivi vojnici. U mnogim vojskama sveta, uključujući i izraelske odbrambene snage, žene služe obavezni vojni rok i učestvuju u borbenim dejstvima.

U Vojsci Srbije, žene na profesionalnim pozicijama danas obavljaju različite dužnosti - od stražarskih i čuvarskih, preko administrativnih, do onih u pešadijskim i artiljerijskim jedinicama. Istina je da teži fizički poslovi poput nošenja sanduka municije retko bivaju dodeljeni ženama, ali iz iskustava se vidi da one koje su motivisane i posvećene svoj posao shvataju izuzetno ozbiljno. Dešava se, takođe, da neke pripadnice dožive razočaranje jer su očekivale drugačiju dinamiku - manje čišćenja i fizičkog rada, a više akcije - pa odustanu u prvih desetak dana obuke. Zato je iskrena preporuka svih koji su prošli kroz sistem: ako ste u prilici, prvo odslužite dobrovoljni vojni rok. To je prilika da iz prve ruke vidite kako izgleda vojnički život, da li ste za njega i da li ste spremni da prihvatite i one manje atraktivne aspekte posla.

Plata, beneficije i uslovi rada

Jedan od ključnih razloga za prijavu u profesionalnu vojsku jeste finansijska sigurnost. Plata profesionalnog vojnika trenutno se kreće oko 30.000 do 45.000 dinara, u zavisnosti od pozicije, čina i dodataka. Na platu se dodaje i beneficirani radni staž - to znači da se svaka godina provedena na radu računa kao više od jedne godine staža, što omogućava raniji odlazak u penziju. Zdravstveno osiguranje je pokriveno, godišnji odmor je plaćen, a postoje i bonusi i dodaci za posebne uslove rada. Za one koji idu u mirovne misije (Kipar, Liban i slično), primanja su znatno veća, ali su ti odlasci dobrovoljni i podležu posebnoj proceduri.

S druge strane, treba biti svestan da posao podrazumeva dežurstva, rad vikendom i praznicima, i potpunu posvećenost. Vojni poziv ne trpi „stalna bolovanja“ i zahteva dostupnost u gotovo svakom trenutku. Ženama koje su majke, ili planiraju porodicu, ovo može biti dodatni izazov - iako postoji porodiljsko odsustvo, povratak na posao i usklađivanje obaveza sa porodičnim životom ume da bude veoma zahtevno.

Ugovor, raskid i bezbednosna provera

Ugovor o radu u Vojsci Srbije potpisuje se na određeni period. Prvi ugovor je probni rad od šest meseci, a zatim se potpisuje ugovor na tri godine. Produženje ugovora nije automatsko - ono zavisi od vaših rezultata na redovnim proverama fizičke spremnosti (koje se održavaju na svakih nekoliko meseci), discipline i potrebe službe. Ukoliko na proveri fizičke spremnosti dva puta uzastopno dobijete negativnu ocenu, sledi otkaz.

Raskid ugovora od strane zaposlenog je moguć, ali se u pojedinim slučajevima mora platiti nadoknada za obuku koju je država uložila. Ovo se naročito odnosi na oficire koji su završili Vojnu akademiju - oni su u obavezi da odrade deset godina ili da refundiraju troškove školovanja. Pre potpisivanja ugovora vrši se i bezbednosna provera - popunjavate detaljne upitnike o sebi i članovima uže i šire porodice, o putovanjima u inostranstvo, poznanstvima, ranijim prebivalištima. Ovo je standardna procedura i ne treba je se plašiti, ali treba biti potpuno iskren.

Koliko se čeka i da li je moguće bez veze

Jedno od gorućih pitanja svakog kandidata jeste koliko dugo traje čitav proces - od prijave do poziva. Odgovor je, nažalost, nepredvidiv. Neki kandidati dobiju poziv za psihološki test i lekarski pregled već nakon nekoliko nedelja, dok drugi čekaju i po dve godine. Zavisi od broja prijavljenih u vašoj opštini, od konkretnog radnog mesta i od dinamike konkursa.

U javnosti je rašireno uverenje da se bez „veze“ ne može upasti u vojsku. Iako se ne može poreći da protekcija postoji, kao i u svim sferama društva, istina je da Vojska Srbije poslednjih godina ulaže napor da selekcija bude transparentnija. Rang liste se formiraju na osnovu bodova iz fizičke spremnosti, psihološke procene i stručne spreme. Kandidati sa završenim fakultetom, a naročito master i doktorskim studijama, imaju značajnu prednost, jer im se visoko obrazovanje dodatno boduje. Ono što je sigurno jeste da će vam, bez obzira na okolnosti, biti potrebni čelični živci i ogromno strpljenje.

Zaključak - hrabrost da se odlučite

Odluka da postanete profesionalni vojnik nije laka. Ona nosi mnogo odricanja, fizičkog napora i suočavanja sa predrasudama - naročito ako ste žena. Ipak, ona nosi i mnogo zadovoljstva, osećaj pripadnosti, siguran prihod i mogućnost da radite ono što zaista volite. Iskustva onih koji su prošli kroz sistem su podeljena, ali većina se slaže u jednom: vojska je životna škola iz koje izlazite jači, samostalniji i spremniji na sve izazove koje život nosi.

Ako ste spremni da zakoračite u ovaj svet, pripremite se temeljno. Vežbajte, informišite se, razgovarajte sa ljudima koji su već u sistemu, procitajte pažljivo svaki pravilnik i konkursnu dokumentaciju. I, što je najvažnije, budite iskreni prema sebi - da li je to zaista posao koji želite ili samo privremeno rešenje? Jer, kada jednom obučete uniformu, ona postaje mnogo više od tkanine - postaje način života.