Zaštita pasa i mačaka od buva i krpelja: kompletan vodič

Uvod: zašto su buve i krpelji stalni problem

Buve i krpelji su među najčešćim spoljnim parazitima koji napadaju pse i mačke. Mnogi vlasnici ljubimaca godinama vode pravu malu bitku sa ovim napastima. Iako se čini da je dovoljno kupiti jedno sredstvo i problem rešiti, iskustvo pokazuje drugačije. Paraziti se brzo prilagođavaju, sezona traje sve duže, a ljubimci koji su stalno napolju, u dvorištu ili u šetnji, izloženi su gotovo svakodnevno. Zato je važno razumeti kako buve i krpelji funkcionišu, koje bolesti prenose i kako ih bezbedno sprečiti ili ukloniti.

Buve su sitni insekti koji se hrane krvlju životinja. Mogu da skaču veoma visoko i daleko, pa lako prelaze sa jednog domaćina na drugog. Najviše ih ima u toplim i vlažnim uslovima, ali u savremenim stanovima i kućama uspevaju da prežive tokom cele godine. Krpelji su paukoliki paraziti koji se pričvršćuju za kožu i sisaju krv. Oni ne skaču, već čekaju na travi, u šumi, parku ili dvorištu, i onda se zakače za životinju koja prođe pored njih. Zato su šetnje u prirodi, ali i obično puštanje psa u dvorište, rizični.

Vlasnici često primete problem tek kada je napast već uveliko prisutna. Pas se češe, grize kožu, pojavljuju se crvene tačke, perut, opadanje dlake, a kod osetljivih jedinki i alergijske reakcije. Mačke mogu da budu još diskretnije, pa se buve često otkriju tek kada se prenamnože. Krpelji su pak podmukliji jer se gotovo ne osećaju dok se ne napiju krvi. Zato je prevencija mnogo važnija od reakcije.

Buve: više od svraba

Buve ne izazivaju samo nelagodnost. Njihova pljuvačka je snažan alergen, pa mnogi psi i mačke razviju alergijski dermatitis. To stanje može da dovede do intenzivnog svraba, ranica, infekcija i trajnog oštećenja kože. Osim toga, buve su prenosioci trakavice. Ako ljubimac slučajno proguta buvu dok se češe ili liže, može da dobije crevnog parazita. Kod mladih, starih ili bolesnih životinja, veliki broj buva može da izazove i malokrvnost, jer se hrane krvlju.

Životni ciklus buva je brz i lukav. Jaja Padaju sa životinje na tepih, nameštaj, posteljinu, podne obloge i u pukotine. Iz jaja se izležu larve koje se hrane organskom prašinom i ljušticama kože. Zatim se zakukulje i iz kukuljice izlazi odrasla buva spremna da napadne novog domaćina. Zato je za uspešno rešavanje problema neophodno tretirati i životinju i prostor u kojem boravi. Ako se sredstvo stavi samo na psa, a tepisi i posteljina ostanu netretirani, nove buve će se izleći i ponovo napasti ljubimca.

Mnogi vlasnici kažu da su buve postale otporne na pojedina sredstva. To je delimično tačno. Vremenom se razvija tolerancija, a preparati koji su nekada delovali savršeno danas mogu da budu slabiji. Zato je važno da se sredstva menjaju po potrebi, ali uvek uz savet veterinara. Samostalno kombinovanje više preparata može da bude opasno.

Krpelji: mali paraziti, velika opasnost

Krpelji su možda i veći zdravstveni rizik od buva. Oni prenose bakterije, protozoe i viruse koji mogu da izazovu teške bolesti. Najpoznatije su piroplazmoza, lajmska bolest, babezioza, erlihioza i anaplazmoza. Piroplazmoza je posebno opasna jer može da se završi smrću u roku od nekoliko dana ako se ne reaguje na vreme. Simptomi uključuju visoku temperaturu, malaksalost, gubitak apetita, tamnu mokraću, bledilo sluznica i slabost. Kod mladih i malih pasa tok bolesti može da bude izuzetno brz.

Lajmska bolest je često povezana sa krpeljima koji žive u vlažnim i šumovitim područjima. Simptomi mogu da budu nejasni: povremena šepavost, otoci zglobova, temperatura, apatija. Neki psi nemaju izražene znake, ali bolest može da ostavi posledice na zglobovima, bubrezima i drugim organima. Zato se svaki krpelj koji se nađe na ljubimcu shvata ozbiljno.

Krpelji ne prenose bolest odmah. Potrebno je nekoliko sati, a često i do 24 do 48 sati, da se parazit dovoljno pričvrsti i počne da unosi zaraženu pljuvačku. To znači da redovan pregled posle šetnje može značajno da smanji rizik. Ako se krpelj ukloni brzo i pravilno, šansa za infekciju je manja. Zato je navika pregledanja psa ili mačke posle svakog boravka napolju jednako važna kao i korišćenje preparata.

Vrste zaštite: ampule, ogrlice, šamponi i sprejevi

Na tržištu postoji mnogo oblika zaštite od buva i krpelja. Svaki ima prednosti i nedostatke. Ampule ili spot-on preparati su tečnosti koje se nanose na kožu između lopatica ili duž leđa. Deluju sistemski ili lokalno, u zavisnosti od sastava. Obično štite od buva i krpelja nekoliko nedelja. Važno je da se nanesu na suvu kožu, da se ljubimac ne kupa nekoliko dana pre i posle primene, i da se doza prilagodi težini životinje.

Ogrlice su popularne jer traju dugo, često i po nekoliko meseci. Neke štite samo od buva, neke i od krpelja, a neke i od komaraca. Mane su im moguća iritacija kože, neprijatan miris, i to što ne pružaju uvek ravnomernu zaštitu po celom telu. Kod pasa koji žive u kući, neke ogrlice mogu da budu previše jake ili da smetaju deci. Takođe, ako ogrlica stalno stoji, dlaka ispod nje može da se proredi.

Šamponi protiv buva i krpelja deluju trenutno, ali ne pružaju dugotrajnu zaštitu. Korisni su kada ljubimac već ima buve, jer pomažu da se smanji njihov broj. Međutim, sami po sebi nisu dovoljni. Šampon može da ispere prethodno nanetu ampulu ili da izazove suvoću kože ako se prečesto koristi. Sprejovi se mogu nanositi na dlaku ili na prostor, ali mnogi imaju jak miris i mogu da iritiraju disajne puteve.

Tablete protiv buva i krpelja su sve popularnije. Deluju iznutra, pa se ne ispiraju kupanjem. Međutim, nisu sve tablete bezbedne za svaki uzrast i zdravstveno stanje. Obavezno se konsultovati sa veterinarom pre upotrebe.

Postoje i prirodni preparati na bazi eteričnih ulja, ali oni su često slabijeg i kraćeg dejstva. Neka eterična ulja mogu da budu toksična za mačke, pa se ne preporučuju bez stručnog saveta.

Kako pravilno primeniti preparat

Pravilna primena je ključna. Ako se ampula stavi na dlaku umesto na kožu, dejstvo može da izostane. Ako se pas okupa odmah nakon nanošenja, preparat se ispere. Ako se doza prepolovi ili udvostruči, može da dođe do trovanja ili nedovoljne zaštite. Zato uvek treba čitati uputstvo i pridržavati se preporučene doze prema težini ljubimca.

Kod ogrlica je važno da ne budu previše stegnute, ali ni labave. Treba ih povremeno skinuti ako pas pliva ili se kupa, jer voda može da smanji efikasnost. Kod mačaka se ne smeju koristiti preparati namenjeni psima, posebno oni koji sadrže permetrin. Ta supstanca je za mačke izuzetno otrovna i može da izazove neurološke simptome, pa i smrt.

Ako se kombinuju različita sredstva, na primer ampula i ogrlica, neophodno je pitati veterinara. Neka kombinovanja su bezbedna, ali mnoga mogu da dovedu do predoziranja. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, drhtavicu, nesiguran hod, preteranu salivaciju, apatiju i napade. U tom slučaju se odmah ide kod veterinara.

Redovan pregled posle šetnje

Jedna od najefikasnijih navika je pregled ljubimca nakon svakog izlaska. Krpelji se najčešće kače na glavu, uši, vrat, ispod pazuha, na stomak, između prstiju i oko repa. Kod mačaka treba obratiti pažnju i na unutrašnjost ušiju i oko očiju. Pregled ne mora da traje dugo, ali treba da bude temeljan. Prstima se prelazi preko dlake, a kod dugodlakih rasa koristi se češalj.

Ako se pronađe krpelj, ne treba paničariti. Važno je da se ukloni pravilno. Ne treba ga mazati uljem, alkoholom, acetonom ili benzinom pre vađenja. Takve supstance mogu da izazovu da krpelj povrati sadržaj u ranu, što povećava rizik od infekcije. Ispravno je koristiti pincetu ili specijalnu kuku za vađenje krpelja. Pinceta se postavi što bliže koži, uhvati se telo krpelja i polako se okreće u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ne treba ga stiskati niti kidati. Ako glava ostane u koži, potrebno je otići veterinaru.

Nakon vađenja, mesto se dezinfikuje. Krpelj se uništi, najbolje u zatvorenoj posudi ili u toaletu. Ne treba ga bacati u smeće gde može ponovo da izađe.

Tretman buva u domu

Ako su se buve pojavile, sama zaštita na ljubimcu nije dovoljna. Potrebno je tretirati prostor. Prvo se sve dobro usisa, uključujući tepihe, nameštaj, pukotine i ispod kreveta. usisivač se potom isprazni i kesa baci. Posteljinu i jastučiće treba oprati na visokoj temperaturi. Zatim se prostor tretira preparatom namenjenim za okolinu. Važno je da se ljubimci i deca uklone iz prostorije dok se ne osuši i provetri.

Postupak se ponavlja nakon sedam do deset dana, jer se iz preostalih jaja izlegu nove buve. Ako je napad velika, možda je potrebno i više tretmana. Strpljenje je ključno.

Napolju, u dvorištu, treba tretirati travu, mesta gde pas leži, kućicu i prostirke. Ako je dvorište veliko, teško je sve pokriti, ali se fokusiraju najkritičnije zone.

Piroplazmoza i druge bolesti koje prenose krpelji

Piroplazmoza je jedna od najozbiljnijih bolesti koje prenose krpelji. Uzrokuju je protozoe koje napadaju crvena krvna zrnca. Simptomi mogu da budu visoka temperatura, malaksalost, odbijanje hrane, tamna mokraća, bledilo desni i sluznica, ubrzano disanje. Bez lečenja, bolest može da bude fatalna. Lečenje uključuje specifične lekove i često infuziju, a oporavak može da traje nedeljama.

Lajmska bolest je bakterijska infekcija koja može da izazove problemi sa zglobovima, srcem i nervnim sistemom. Neki psi nemaju simptome, ali to ne znači da bolest nije prisutna. Dijagnoza se postavlja krvnim testovima.

Erlihioza i anaplazmoza su takođe bakterijske bolesti. Mogu da izazovu temperaturu, apatiju, krvarenje, neurološke probleme. Sve ove bolesti se leče antibioticima ili specifičnim lekovima, ali prevencija je mnogo bolja.

Ako se primete bilo kakvi simptomi nakon ujeda krpelja, odmah se ide veterinaru. Rano otkrivanje spasava život.

Mačke i psi: različite potrebe

Mačke nisu male psice. Njihov metabolizam je drugačiji i mnoge supstance koje su bezbedne za pse mogu da budu smrtonosne za mačke. Permetrin je jedan od najpoznatijih primera. Preparati protiv buva za pse često sadrže permetrin, a mačke ga ne podnose. Zato se za mačke koriste samo preparati koji su izričito namenjeni mačkama.

Mačke koje žive u stanu takođe mogu da dobiju buve. Vlasnici ih mogu uneti na cipelama, garderobi ili preko drugih životinja. Zato je i za kućne mačke važna redovna preventiva, ali blaža i prilagođena.

Kod pasa, izbor preparata zavisi od rase, dlake, starosti, zdravstvenog stanja i načina života. Psi koji stalno borave napolju imaju veći rizik od krpelja, pa im treba jača zaštita. Psi koji žive u stanu i izlaze samo u dvorište mogu da koriste blaže preparate.

Prirodne alternative i mitovi

Mnogi vlasnici traže prirodna rešenja. Beli luk se često pominje kao sredstvo protiv krpelja. Međutim, beli luk u većim količinama može da bude toksičan za pse i mačke, jer oštećuje crvena krvna zrnca. Eterična ulja poput geranijuma, lavande ili čajevca mogu da odbiju neke insekte, ali nisu pouzdana kao zaštita od krpelja. Neka ulja mogu da izazovu iritaciju kože ili trovanje ako se proguta.

Jabukovo sirće se često koristi kao sredstvo za ispiranje dlake i osveženje, ali ne ubija buve niti krpelje. Može da pomogne u smanjenju mirisa, ali nije zamena za preparat.

Ultrazvučni odbijajući uređaji nemaju dokazano dejstvo na buve i krpelje. Ogrica na biljnoj bazi može da bude korisna kao dopuna, ali retko je dovoljna sama.

Najveći mit je da su buve i krpelji problem samo leti. U stvari, u zagrejanim stanovima buve mogu da prežive i zimi, a krpelji su aktivni čim temperatura poraste iznad pet stepeni. Zato zaštita treba da traje tokom cele godine, ili barem od ranog proleća do kasne jeseni.

Sezonski pristup zaštiti

U proleće, kada priroda oživi, krpelji su najaktivniji. Tada treba početi sa redovnom zaštitom. Ako se koristi ampula, primera se ponavlja prema uputstvu. Ako se koristi ogrlica, stavlja se pre prvih šetnji u prirodi.

Leti su buve u punom zamahu, a krpelji i dalje aktivni. Tada je važno redovno kupanje i češljanje, ali i izbegavanje visoke trave i šumskih delova ako ljubimac nije zaštićen.

U jesen, mnogi misle da je sezona gotova, ali krpelji su aktivni do prvih mrazeva. Buve takođe mogu da uđu u kuću i nastave ciklus. Zato se zaštita ne prekida naglo.

Zimi, ako ljubimac živi u kući i nema kontakt sa drugim životinjama, zaštita može da se smanji, ali ne i potpuno ukine ako postoji rizik.

Deca, ljubimci i bezbednost

Porodice sa malom decom moraju da budu posebno pažljive. Preparati protiv buva i krpelja su insekticidi i moraju se čuvati van domašaja dece. Nakon nanošenja ampule, treba prati ruke. Dete ne treba da spava u krevetu sa ljubimcem neposredno nakon tretmana.

Ogrlice takođe mogu da budu problem ako ih deca stavljaju u usta. Zato je važno objasniti deci da ogrlica nije igračka.

Redovno pranje ruku nakon igre sa ljubimcem i čišćenje prostora smanjuju rizik od prenošenja parazita na ljude.

Najčešća pitanja vlasnika

Da li je dovoljna samo jedna ampula za celu sezonu? Ne. Većina ampula deluje tri do četiri nedelje, neke i do osam nedelja protiv buva. Potrebno je ponavljati primenu prema uputstvu.

Da li ogrlica može da se nosi stalno? Neke mogu, ali treba proveriti uputstvo. Ako ljubimac pliva, ogrlicu treba skinuti i vratiti kada se osuši.

Šta ako pas dobije buve i pored zaštite? Moguće je da je preparat isprao, da je doza pogrešna, ili da su buve otporne. Tada treba konsultovati veterinara i možda promeniti sredstvo.

Da li je bezbedno kombinovati ogrlicu i ampulu? Samo ako veterinar to odobri. Mnoge kombinacije mogu da budu prejake.

Kako da zaštitim mačku koja izlazi napolje? Koristiti preparate namenjene mačkama, redovno pregledati i izbegavati područja sa mnogo krpelja.

Da li su buve opasne za ljude? Buve mogu da ujedaju ljude, ali ne prenose bolesti kao krpelji. Ipak, mogu da izazovu svrab i alergije.

Zaključak

Borba protiv buva i krpelja zahteva doslednost, znanje i strpljenje. Nema jednog univerzalnog rešenja koje će zauvek rešiti problem. Najbolji pristup je kombinacija redovne preventive, pravilne primene preparata, čestog pregleda ljubimca i tretmana prostora. Ako se pojavi sumnja na bolest, ne treba čekati. Veterinar je jedini koji može da postavi dijagnozu i propise terapiju.

Vlasnici treba da prate stanje svog ljubimca, da ga češljaju, kupaju, šetaju i posmatraju. Promene u ponašanju, apetitu, mokrenju ili kretanju mogu da budu prvi znak problema. Rano reagovanje može da spasi život.

Uz malo truda i prave navike, buve i krpelji mogu da se drže pod kontrolom. Ljubimci će biti zdraviji, srećniji i sigurniji, a vlasnici mirniji.